Друштвено одговорне компаније

Упозната сам са термином “друштвена одговорност“ када су у питању фирме, па ево да и ја мало додам своја размишљања. Мислим да се многи олако фрљају, пренемажу и фолирају са тим, а у овом тексту ћу покушати да образложим свој став.

 

Не сматрам друштвено одговорним компаније које:

  • немају декларацију исписану српском ћирилицом (не поштују српски Устав);
  • немају декларацију исписану у складу са правописом, граматиком и у духу српског језика;
  • немају декларацију са побројаним саставом исписаним ћирилицом на српском језиком (у складу са прописима РС);
  • не поштују стандарде правописне транскрипције.

Да подсетим, појасним неупућенима и образложим свој став:

1. Закон који није усклађен са Уставом не примењује се, а законодавац крши основна правила правне државе због тога што није на време ускладио закон са Уставом. (Ово се односи на Закон о трговини, члан 40, став 3.)

2. Од 1992. године српски и хрватски језик се сматрају посебним језицима, што је и заведено у одговарајућим међународним институцијама под ознаком ISO/FDIS 12190 . Према другом стандарду, ISO/FDIS 12199, српски језик није уврштен у језике који користе латинично писмо, већ је уз хрватски језик регистрована латиница, а уз српски језик само једно писмо – ћирилица. У међународном разврставању и књижењу, благодарећи одредбама UNESCO-а, оно што је штампано на српском језику а хрватском латиницом, сврстава се у хрватску културну баштину!

3. Ћирилица је признато писмо у ЕУ (Грчка, Бугарска).

4. Програм за промоцију језичке разноврсности (различитости) у Европи у информационом друштву (Programme to promote the linguistic diversity of Europe in the Information Society, скраћено MLIS).

У оквиру програма ИНФО2000, још 1996.године ЕУ је донела поменути програм и у њега уложила 15 милиона тадашњих екија за период 1996-1998. Када уђете на сајт Европске уније (http://europa.eu), прво вам нуде избор језика и писама земаља чланица како би изабрали одговарајући језик за ваше информисање. Програм је већ реализован.

Као мотиви и основе за доношење овог програма наводи се:

„Mултијезичка природа Европске уније, где постоји око 40 различитих језика и главних језичких варијација у употреби, представљају изазов по више основа. Економски, мултијезички статус Европе требало би искористити у глобалном контексту, пре него баријеру за међународну трговину и комуникацију. Културно и психолошки, национална и регионална приврженост језицима проистиче из најдубље усвојене рођене (домаће – својствене) културе, и она мора бити препозната као предност оних који одржавају национални осећај и лични индентитет у оквиру кооперативне мултинационалне уније. Политички, пут европског информационог друштва прави приступ информацијама расположив на потпуно мултијезичкој бази, и та чињеница ће бити парадигма и друштвене кохезије у Европској унији. Одржавање мултијезичког карактера уније унапредиће концепт европског грађанина, као рефлексија демократских гаранција једнаког третмана између људи из различитих земаља и њихових различитих система и убеђења.

Значајан ризик је данашње побољшање средстава комуницирања које повећава економски притисак за редукцију језичке различитости Европе, уколико ЕУ и земље чланице не предузму одлучне кораке очувања културе и језика у свим њиховим варијететима (различитостима).“

5. Прописи у РС који регулишу продају робе (нисам успела да их нађем на српском, већ само на хрватском):

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zdravstvenoj_ispravnosti_predmeta_opste_upotrebe.html

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_opstoj_bezbednosti_proizvoda.html

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_trgovini.html

 

Прописи (неки од) који у Србији регулишу продају козметике:

Правилник о здравственој исправности и начину, садржају и ближим условима декларисања и означавања козметичких производа
Закон о здравственој исправности предмета опште употребе
Правилник о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет
Закон о општој безбедности производа
Закон о тржишном надзору…

 

Овако то раде озбиљни играчиОзбиљне фирме као што je Виз ер и озбиљне платформе као што је Вордпрес, поштују стандарде за разлику од многих недовољно освешћених (да ли су само недовољно освешћени?!) произвођача/увозника у Србији:

И на фејсу пишу ћирилицом:

Платформа на којој је сајт Бобица:

Овако изгледа гуглова аналитика – ћирилица (гугл поштује стандарде!):

 

Овако изгледа гуглов вебмастер – наравно ћирилица:

 

Иначе, када је у питању куповина козметике у Србији, купујем искључиво производе званично регистрованих произвођача/продаваца. Дакле, све оно што се прави/продаје на црно одбијам да користим и сматрам то сопственом друштвеном одговорношћу.

Закључак:

Ко не поштује себе, не може да поштује ни друге!

Свака друштвено одговорна компанија би требало да прекине сарадњу са локалним увозником уколико увозник не поштује међународно признате стандарде и локалне прописе а нарочито Устав!

Ако не поштују законске прописе у продаји да ли поштују стандарде и прописе у производњи, саставу…??? Шта би сте Ви мислили о људима који у Србији возе аутомобил левом страном а у Британији десном страном (не поштују правила)?

И за крај, две српске пословице:

“Ко злима опрашта, добрима шкоди.“

“Поштуј, ако хоћеш да си поштован.“

Да ли Ви поштујете стандарде, прописе и процедуре?

 

Овај текст је повезан са текстом Природна козметика обухвата и…

Ову лепу водећу фотографију тумачите по сопственој вољи 🙂

Фотографија: CC0 Public Domain; Free for commercial use; No attribution required.

No tags 5 Comments 0
5 Responses
  • Ana T
    април 23, 2017

    Da se ne ponavljam, samo bih dodala ovo što sam sad tražila na netu: https://www.facebook.com/pravnezablude/posts/529195707113964

    Mislim da se već o tome i pričalo po tv emisijama ili slično i da korišćenje latinice u vandržavnim ustanovama ipak nije nepoštovanje Ustava.

    To sa hrvatskim i srpskim mi je strašno loša tema, kao zajednička deca mešovitog braka koja posle moraju da biraju da li su Srbi ili Hvati, ili šta je maternji jezi, a šta je otadžbina. Mi smo danas dve različite države, koje ne stoje baš dobro i za koje je neverovatno da su nekada bile jedno. Meni, kao rođenoj u SFRJ, je teško da izbrišem svoje detinjstvo, stripove i almanahe na latinici, knjige i knjižice kojih je u to vreme bilo svuda i niko nije govorio da to nije naš jezik :/

    • Бобица
      април 23, 2017

      Отаџбина има у корену реч “отац“. У нашој култури носимо презиме… по оцу, па не видим шта је спорно код деце у мешовитим браковима. Човек не може да има два оца, па не може да има ни две отаџбине! Има зашто је то тако, утврдили људи одвајкада. Ја само не разумем зашто, почев од моје генерације, мислимо да свет почиње од нас и да ћемо ми да покажемо свима како смо “паметни“ а претходне генерације су, забога, биле “глупе“. Свет и односи међу људима постоје вековима. Микеланђело, да Винчи… уметност прошлих векова… или су они били примитивни?
      То нема везе са српским и са хрватским већ са уређивањем одређених сфера. Сели људи који се тим баве и договорили се како ће који језик у свету да буде означен. Све је крајње једноставно. У Србији се вози десном страном, у Британији левом. То нема везе са емоцијама.

      • Ana T
        април 23, 2017

        Baš sam iz tog razloga upotrebila reči otadžbina i maternji jezik, oca i majku 🙂 Ipak podjednako važno, bez obzira na sredinu. A nakon razvoda (rata) najviše ispaštaju deca. I retko koji dogovor ispadne podjednako povoljan za obe strane.

        Zašto svaka generacija misli da je najpametnija? I, dodala bih, zašto to najviše misli u mladosti, dok u starosti (mudrosti) ipak vidi da je uradila sve isto kao i njeni preci, u skladu sa društvenim prilikama? Jer smo samo obični smrtnici ljudskog roda, koji imaju racionalnu svest ali i puno emocija 🙂

        A geniji… čast izuzecima, ali mnogi za života nisu bili ni shvaćeni, a kamoli poštovani. „Oprosti im, bože, ne znaju šta rade“, bilo pre 2000 godina, biće i u narednih 2000 🙁

        Kako god bilo, što se propisa tiče, tu sam za poštovanje ali apsolutno poštovanje. Da nema dvostrukih aršina, diplomatskih pasoša, duplih standarda i izuzetaka. Uvesti striktno pravilo i poštovati ga 🙂

        • Бобица
          април 23, 2017

          Емоције нису проблем али нерешене емоције јесу.

          Незнање и лоше намере су извори потенцијалних проблема.

          Озбиљне фирме се држе стандарда и пишу ћирилицом у Србији (као што сам приказала у чланку) а јебиветри… налазе све могуће разлоге како би оправдали своју латиницу.

          Нисам ти одговорила на први коментар, па ево одговора: Постоји Закон о државним службеницима – што значи да службеника има државних и недржавних. У Уставу се нигде не наводи да је ћирилица обавезна у “државној службеној“ већ у “службеној“ употреби.

          Укратко: ЕУ подржава а међународни стандарди признају да је српско писмо искључиво ћирилица, али српски увозници… ма шта знају Гугл и Визер 🙂 🙂 🙂

          • Ana T
            април 24, 2017

            Priznajem, nisam se nešto preterano interesovala i tumačila ali zanimljiva tema, svakako. Naravno da bi bilo zanimljivo da čujemo mišljenja i tumačenja onih o kojima se govori.

Шта Би мислите?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *