Парабени – за и против

По нету се провлаче разне приче о парабенима, хемикалијама, природним производима… па ћу овде изнети нека своја размишљања. Сви коментари, документовани и недокументовани су добро дошли.

Кад сам била млађа, имала сам доста обавеза и веровала сам дивним рекламама. Тада није било нета. Данас, са 55 година, имам значајно мање обавеза, нет… па имам и времена за истраживање, размишљање, филозофирање 🙂

Одрастала сам на холивудској продукцији, волела сам вестерн филмове и навијала за каубоје у борби против Индијанаца. Чудо је тај Холивуд.

Легендарни је монолог из Формановог филма „Коса“: “Демократија ти је кад бели човек пошаље црног човека да убија жутог човека, 20.000 км далеко до своје куће, под изговором да брани безбедност своје земље, коју је отео од црвеног човека.“ А ја у детињству навијала за каубоје – криминалце, убице и разбојнике!

А онда су и нас, ти “цивилизовани“, злочиначки удружено бомбардовали (земљу са којом нису били у рату нити су јој објавили рат), тачно на данашњи дан пре 18 година (не, не бавим се политиком). На све су спремни зарад новца 🙁

Холивудска продукција ме је научила и да увек треба пратити траг пара. Веома често се иза на први поглед хуманих дела крије нечија огромна зарада/интерес/прљав посао, све замотано у обланде „хуманитаризма“ и „ширења вредности“, а ми о правим разлозима сазнамо тек после много година.

Многе ствари у тим младим данима нисам “видела“ иако су ми биле врло јасно пред очима. Не знам ни да ли сад добро видим, али су се моји ставови променили са годинама, сутра ће ставови можда бити другачији и ја то сматрам лепотом живљења.

И без обзира на све то, када сам прошле године почела поново да употребљавам козметику и водим овај блог, насела сам на маркетинг “без парабена, СЛС-а…“. А онда ми се упалила лампица 🙂

***********

Свесна сам да наука није свемоћна. Такође сам свесна да новац (зарада) понекад има уплив на научна истраживања у смислу вођења истраживања у погрешном смеру и добијања обмањујућих резултата.

На факултету су нам спомињали аферу са талидомидом (лек) касних 50-их – многа деца су рођена са скраћеним екстремитетима због тога што су њихове мајке користиле талидомид у трудноћи како би сузбиле јутарњу муку. Није био довољно познат механизам деловања лека али се сматрао безбедним — чак и код већих доза. Хиљаде деце је рођено са скраћеним рукама пошто је талидомид уведен у редовну медицинску употребу. Само половина ове деце је преживела прве месеце после рођења.

Подсетићу и на мало познату причу о лечењу гљивица на поглавини код деце помоћу зрачења! Терапија се спроводила у Србији 50-их година. Многи су поумирали, а они који су и данас живи имају туморе. Група београдских лекара је пре пар година добила двогодишњи пројекат од ЕУ како би евалуирали све чињенице у вези с тим.

Од скорашњих примера ћу подсетити на Зибан који се продавао као лек против пушења… људи умирали, повучен из употребе.

Без обзира на све то, сматрам да наука има одлична достигнућа а не греши само онај ко ништа не ради.

Закључак:

Дешава се да лек, а камоли козметички препарат, буде пуштен у продају иако механизми дејства/ефекти нису довољно познати!!! Не улазим у то да ли је у реду или не, али ствари тако функционишу (има то своје зашто). За лекове могу да разумем али за козметику НЕ.

🌹 —–🌻

Ја се бавим професионалном токсикологијом и по природи образовања и специјализације али и посла који свакодневно радим. Углавном је то хронична токсикогија, ретко акутна.

Путеви тровања су:

  • перорални (путем уста)
  • инхалација (удисање)
  • перкутани (путем коже)

Тровање може да буде:

  • акутно (кракотрајна изложеност)
  • хронично (дуготрајна изложеност)

Парацелзус се често спомиње као отац токсикологије. У том смислу је посебно  значајна његова реченица: “Све ствари су отровне и ништа није без отрова; само је доза оно што чини да нека ствар није отров.“

Стари Грци су и за лек и за отров имали исту реч – фармакон. Све зависи од дозе! И биљке могу да буду отровне. Међу њима је можда најпознатија Atropa belladonna од које се прави атропин који је један од најстаријих познатих лекова.

🌹 —–🌻

Парабени

Парабени су конзерванси и у употреби већ око 100 година. Да су толико опасни, давно би били избачени из употребе. Уместо њега уводе нове хемикалије (већина препарата мора да има конзерванс!) чији механизми деловања а нарочито ефекти дуготрајног перкутаног уношења још увек нису довољно испитани (лонгитудиналне студије?). Чега би требало да се бојим у овом случају, шта ви мислите?

Парабени нису на листи званичне Међународне агенције за истраживање карцинома која припада Светској здравственој организацији.

Али су зато на тој листи:

➡ као карциногени за људе проглашени (група 1):

  • Estrogen-only menopausal therapy (естроген терапија за менопаузу)
  • Estrogen-progestogen menopausal therapy (combined) (комбинована естроген-прогестоген терапија за менопаузу)
  • Estrogen-progestogen oral contraceptives (combined) (комбиновани естроген-прогестоген орални контрацептиви)
➡ као могуће карциногени за људе проглашени (група 2Б):
  • Progestogen-only contraceptives (прогестогенски контрацептиви)
  • Talc-based body powder (perineal use of) (пудер за тело на бази талка; перинеална употреба)
  • Aloe vera, whole leaf extract (алоја вера; екстракт целог листа)
Извор: IARC
Медицина је огромно поље са много специјализација и сваки лекар већински проучава област којом се бави. Није ми познато да ли су дерматолози који девојкама преписују контрацептиве у борби против акни упознати са подацима које сам управо навела. Није ми познато ни да ли су гинеколози и ендокринолози који побројане препарате преписују за менопаузу упознати са овом горе листом.

🌹 —–🌻

Колико видим по нету, ако у саставу препарата има 1-2 парабена, употреба није опасна. Јесте опасна употреба ако има више различитих парабена у препарату.

Свидео ми се чланак на Дивином блогу http://divasoap.blogspot.rs/2016/03/blog-post_15.html у којем наводи да је 2014-е ЕК (комисија Европске уније) забранила 5 парабена (Isopropylparaben, Isobutylparaben, Phenylparaben, Benzylparaben i Pentylparaben), а из којег преносим следеће:

Дозвољени за употребу без ограничења пошто су нешкодљиви: Methylparaben и Ethylparaben.

Дозвољени за употребу али уз МДК (максимално дозвољене концентрације): Propylparaben и Butylparaben.

Закључак:

  1. Деловање парабена је испитано и направљене су јасне препоруке.
  2. За нове конзервансе још увек нема јасних ставова.
  3. Планирам да употребљавам препарате са парабеном уз пажљиво читање састојака.
  4. Сматрам обманом (прикривање штетних супстанци?) и бацањем прашине у очи свако инсистирање “без парабена“…

Наш народ каже: “Повика на вука а лисице једу кокоши“ или: покрени лов на вештице (парабене…) како би се скренула пажња са опаснијих супстанци. Измисли проблем како би оправдао употребу недовољно испитаних супстанци.

Сигурно је да постоје ствари које ми нису познате. Знам да не знам. Спремна сам да променим своје мишљење уколико ми неко понуди разложно објашњење. А Ви?

Какав је ваш став у вези са парабенима?

Ако их избегавате, можете ли то себи да образложите?

🌹 —–🌻

Треба ми ваша помоћ!

У току писања овог чланка сам пробала да нађем текстове професионалних блогерки које су свакодневно у неком временском периоду тестирале конвенционалну шминку/козметику и због тога имају хормоналне/друге здравствене проблеме. Интересује ме да ли су оне или њихови лекари повезали употребу козметике са здравственим проблемима које имају.

Под професионалним блогеркама сматрам девојке/жене које су имале/имају потписане уговоре са козметичким кућама и зарађују/живе од тога. Није ми познато има ли их код нас.

Нисам успела да нађем такве чланке.

Ако имате неки линк или предлог шта да гуглам на енглеском, молим да ме обавестите 🙂 Хвала унапред.

Такође позивам све блогерке да обрате пажњу на корелацију свакодневног тестирања шминке/козметике на себи и сопственог здравственог стања.

И за крај народна пословица: “Свећа је свећа ако је слепац и не види.“

🌹 —–🌻

Дописано 29.03.2017. 

Преностим у целости чланак са српског сајта Mirra, линк: http://www.mirra.rs/about/articles/detail.php?ID=629

ПАРАБЕНИ. ГЛАСИНЕ, РЕКЛАМА, НАРУЧЕНА ИСТРАЖИВАЊА И НЕДОВОЉНА ИНФОРМИСАНОСТ

Већина козметичких средстава која нас окружују представљају изванредене нутритивне формуле, изузетно повољне за развој микроба. Нема сумње да је паковање од великог значаја у борби против микроорганизама: будућност је у – безваздушној (Airless) амбалажи, која спречава контакт козметичких производа са окружењем (дозатори MIRRA). Веома су важни услови производње, као и усклађеност са одговарајућим санитарним нормама и прописима. Али у условима нестерилне производње за заштиту козметике од брзог раста микроба, квасца и плесни, спас је у конзервансима – бактерицидима и бактериостатицима: први – убијају на лицу места, други их – остављају полуживим, али им не дозвољавају да се размножавају. За људски организам најсигурнија су природна једињења, која се налазе у природи: велика већина етеричних уља, неки биљни екстракти, салицилати, бензоати, пчелињи прополис. Али веома благо бактериостатско дејство (што значи – високе дозе), уска специјализација (побеђује бактерије, али је немоћно против плесни) чини поступак одабира ефикасног антимикробног састава веома сложеним и у неким случајевима је немогуће избећи употребу додатака за конзервисање.

У овом чланку ћемо говорити о парабенима, тачније – о негативним судовима, заснованим на нагађањима и поткрепљеним рекламним „тричаријама”.
Када се прехладимо, прогутаћемо аспирин или припремити чај са џемом од малина, не схватајући да и анти-пиретичке и анти-инфламаторне особине и једног и другог потичу од исте компоненте – салицилне киселине. У природи се налази у кори врбе, бобицама малине, боровнице, јагоди, вишањи. Са хемијског становишта, назива се о-хидрокси-бензоева киселина. Аспирин је ацетил салицилна киселина, сложени етер салицилне и сирћетне киселине. Тако су и парабени – заједнички назив за групу етера: метил, етил, пропил и други, само не орто- и пара- хидроксибензојеве киселине (хемијски изрази „орто”, „мета” и „пара” сугеришу у ком делу бензенског прстена „живи” OH група).

Парабени, феноксиетанол, салицилна, бензоева, анисова киселине, бензил алкохол су одавно познати као супстанце – конзерванси, које се налазе у природи (иако се, по правилу, добијају синтетичким путем), зато се не могу сматрати у правом смислу „природним” SOFW-Journal (Russian version) 2/2006, p.91

У раним 20-тим годинама прошлог века било је предложено да се парабени користе као конзерванси за храну и лекове. Углавном – као алтернатива тада постојећим слабо ефикасним конзервансима: бензоевој и салицилној киселини. Сада, након готово читавог века историје парабена, спроведено је на стотине клиничких испитивања и стечено богато искуство у њиховој употреби у медицини, прехрамбеној индустрији и козметици. Антимикробно дејство парабена углавном је у вези са њиховом неспецифичном адсорпцијом на ћелијским мембранама микроорганизама, при чему се нарушава пропустљивост мембрана и мења функција мембранских протеина. Директни научни докази о канцерогености парабена данас не постоје! Сви парабени су одобрени за употребу у саставу козметичких средстава у ЕУ, САД, чак и у Јапану – где је законодавство у сфери здравства најстрожије у свету – за разлику, на пример, од формалдехид конзерванаса, који су тамо забрањени: диазолидинил- и имидазолидинил уреа, МДМ- и ДМДМ хидантоин, хидроксиметилглитсинат, бронопол, који се, узгред буди речено, такође широко користе у козметици у остатку света (пажљиво прочитати „Састав” на етикетама).
Данас популарна козметика „paraben free” – само је добар маркетиншки алат који вам омогућава да „привремено наметнете” производ наивним застрашеним потрошачима. Већ смо прошли претходне „…free”: „… безглицеринска”: „без хормона”, „без генске модификације” и „без” још много тога. И шта је резултат? Фикција! Ништа једноставније од развијања бучне рекламне кампање, лансирати, на пример, неку серију дечјих масажних уља или сперивих уљних композиција за туширање, написати великим словима „без парабена”, јер безводне формуле уопште могу опстати без конзервисања! Или створити „беспарабенску” козметику на бази других модерних, али практично неистражених конзерванаса – са неиспитаним канцерогеним деловањем. А управо то је много горе са било ког аспекта.Пре него што заузмете негативан став о парабенима, прочитајте састав десетак других лекова у свом ормарићу. Само обратите пажњу да се у медицини метил и пропил парабени називају „Нипагин” и „Нипазол” – по називу компаније Nipa Hardwickeе, која је прва увела индустријски поступак производње парабена.Парабени се користе за конзервисање антивирусне масти АЦИКЛОВИР, противупалних (ДИКЛОФЕНАК, КАПИЛАР), антиалергијских- ХИДРОКОРТИЗОН, регенеративног – ХОНДРОКСИД, сирупа за кашаљ – КОДЕЛАК и хиљаде других терапеутских и профилактичких лекова у облику масти, крема, гелова и сирупа. Листа се може продужити у бесконачност, јер у историји фармакологије ништа ефикасније, тестирано кроз време и испитано по свим критеријумима токсикологије још није створено.

Нипагин и нипазол налазе примену у дечијој гинекологији за испирање вагине, код трихомонадног колпитиса код девојчица. Да ли је то коначно убедљиво?!

Узгред буди речено, метил- и пропил- парабен се користе у многим земљама света за конзервацију прехрамбених производа: према Директивама Асоцијације дијететскиих суплемената дозвољена је употреба сваког од њих у концентрацији од 0,1%.

Ако и сада не верујете да парабени нису – ништа страшно, прочитајте „класику“::
О.Е. Беликов , Т.В. Пучкова, Конзерванси у козметици и средствима за хигијену, 2003, као и периодику: Парабени и рак дојке // Сировина и амбалажа бр. 6 (65), Много буке око … парабена // Сировина и амбалажа бр. 4 (43), Да ли је штетан Метилпарабен // Козметика & Медицина бр. 1 / 2003 О конзервансима без предрасуда // Новости у свету козметике бр. 5 / 2002.

А. Голубков, Др хем. наука

🌹 —–🌻

Фотографија: CC0 Public Domain; Free for commercial use; No attribution required.

No tags 4 Comments 0
4 Responses
  • Ana T
    март 24, 2017

    Ja ih izbegavam tj. ne koristim proizvode koji ih sadrže, mada moram da priznam da ga neka šminka koju koristim ipak sadrži. Kupljena je ili u vreme kada nisam gledala sastojke ili kada sam sastav iz nekog razloga preskočila.
    Mislim da je paraben jeftin konzervans i da ga proizvođači koji ga koriste ne koriste jer nije dokazano da je štetan, nego samo zato što je jeftin, a tu opet dođe priča o prokletoj zaradi 🙂
    Oni koji su odlučili da ga izbace verovatno žele da skinu svaku moguću sumnju sa svog sastava.

    U potpunosti se slažem sa konstatacijom da je količina presudna za milion stvari u životu. Po pitanju kozmetike koja sadrži neke „sumnjive“ sastojke? Definitivno. Ako ja budem koristila svaki dan na licu silikon, izbiće mi bubuljice. Ali izbiće i od gotovo svakog biljnog ulja koje stavim 🙂

    • Бобица
      март 25, 2017

      Ја радим за новац, тако да немам ништа против зараде. Лепо си рекла, доказано да неки парабени нису штетни, јефтино… зашто онда толика повика?
      Ја нисам више категорички противник парабена!
      Обрни окрени, добро је све док имамо могућност избора 🙂

  • Maja
    март 26, 2017

    Marketing je danas najvažnija ekonomska nauka. Sa izobiljem i porastom konzumerizma, raste i ponuda i potražnja. Zakon profita vodi ka što jeftinijim sirovinama, skupljim pakovanjem i ogromnim ulaganjem u prezentaciju finalnog proizvoda. Zašto kupiti baš ovaj, a ne onaj proizvod. E tu počinje marketing, koji u sprezi sa mas-, pa i individualnom psihologijom daje rezultat. Ili ne daje. Kad je počela hajka na parabene, prirodna kozmetika je procvetala. Najpre sve tzv. paraben-free etikete, a onda free-ovo, free-ono. Došli smo čak i do preservative-free, iako je to praktično nemoguće. Moguće je jedino u smislu da taj konzervans nije na listi konzervanasa, već recimo na listi aromatičnih materja, emolijenata itd. Ali, to ne umanjuje njegovu ulogu konzervansa. Tu prirodna kozmetika igra malo ‘prljavo’. Ne govori korisnicima da ima koznervansa, ili čak ide dotle da ga i ne prikaže. I tako, s jedne strane, prirodna kozmetika je u izobilju korisitla navedene ‘free-‘ floskule, s druge, konvencionalna je počela da razmišlja o promeni svojih formula, da bi ugodila klijentima. I tu počinje nadmetanje nauke (uvesti delotvorne, a manje štetne konzervanse) i marketinga (udovoljiti želji potrošača, koji danas ima jedne, sutra druge želje). Osim što podrazumeva sve veću proizvodnju svih mogućih varijanti, ovo je i dobro, jedna idustrija gura drugu ka boljim i inovativnijim rešenjima. Naravno, ima tu i mnogo tzv. ‘snake oils’, preko noći nešto postane WOW, a nigde ni trunke dokaza da stvarno deluje (isto važi i za negativne wow efekte). Važno da se troši…. Uvek će postojati obe varijante (prirodna i konvencionalna), jer jeftinu kozmetiku će uvek neko morati da kupuje, pa bi bilo greota da ne postoji.
    Ja na prirodnu kozmetiku gledam kao na: 1.stvar ličnog izbora ili potrebe (zbog neke medicinske indikacije), 2. bolje i delotovrnije nege sa sastojcima koje koža prepoznaje, usvaja, uživa u njima, 3.stanje ekološke svesti, pa na kraju i 4.dubine džepa. Zaista ne znam zašto bi koristila nešto od čega koža nema nikakve koristi, osim kratkotrajnih kozmetičkih, ako su dostupni preparati koji pružaju benefite na duge staze? Isto mislim i o parabenima. Zašto bi koristila nešto što sigurno ne donosi ništa dobro (ovim ne kažem ni da donosi nužno loše), ako su dostupne manje ‘ogovaranije’ opcije? Ovde nije reč o strogoj podeli prirodno-sintetičko, jer nije ni sve prirodno dobro i ‘prirodno’ ne podrazumeva a priori bezbednost proizvoda, već samo o koristi od nekog sastojka. Kad već pomenuh sintetičke sastojke, umirem npr. za peptidima, koji su sintetički (uz mali izuzetak nekih prirodnih), ali kako su ti mali proteinčići efikasni (barem po studijama), a pri tome čisti, neškodljivi, deluju ‘iznutra’ , a ne kao ‘šminka’, gorim od želje da ih probam. Uz sve to, skupi su k’o sam đavo, ali nabaviću neki fini, makar za svoju upotrebu.
    Ala sam se raspisala, ja kao da sam kući (tj.na svom blogu)

    • Бобица
      март 26, 2017

      И опет браво, све си објаснила.
      Пептиди су стварно одлични. Ја сам прошле године у Москви купила својој мами пептиде да пије, била пуна кеса, прописан курс 4 месеца… Жена 85 година стара, мултипле спонтане фрактуре кичме, не питај. Скроз се опоравила, пре тога се годинама мучила.
      У Србији су много скупљи.
      Та фирма прави и креме, планирам и њих да пробам, али за сад ми је свашта друго интересантније.
      Нека си се расписала, осећај се као код своје куће 🙂

Шта Би мислите?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *