Природна козметика обухвата и…

Добар дан, добри људи. Ево мене мало да филозофирам. Ваља и то понекад 🙂

Природна козметика. Корен речи је ПРИРОДА. Шта је све природа? Све оно што нас окружује, биљке, животиње, природа људског бића

Да би се нешто звало органским, неопходно је да цео процес, од земљишта, семена, ђубрива… буде органски. Дакле, не може нешто да буде 30% органско – или јесте или није органско (мало сам трудна – или сам трудна или нисам; то су законитости природе)!

Тако је исто и са природном козметиком! Да ли може да се сматра природном козметиком оно што нема свеобухватни приступ природном?

Ево шта ја мислим.

Природно је да човек више воли:

  • своју отаџбину него туђу
  • своју децу него туђу
  • своју породицу него туђу
  • своју кућу него туђу
  • свој језик него туђи
  • своје писмо него туђе…

Све супротно је неприродно!

Да ли је природно да Британац у Британији енглески језик пише ћирилицом? (у преводу: да ли је природно да Србин у Србији српски језик пише латиницом?)

Да ли је природно да увозник/произвођач природне козметике у Србији има декларације и сајтове на латиници? Полазећи од премисе да је природно да човек више воли своје него туђе (супротна варијанта је патологија), закључујем да увозник/произвођач природне козметике у Србији који има декларације и сајтове на латиници чини ствари супротне природи – како то када су им пуна уста “природе“?

Е, ту ћу да се дотакнем друштвено одговорних фирми.

Села двојица људи и договоре се (пошто њима тако одговара, зарадиће више) да се под друштвено одговорним сматра Мика и Жика. А ја друштвено одговорним сматрам Мику и Жику али и Перу. Ко је Пера? Пера је писање декларације у Британији на енглеском језику латиницом а у Србији српским језиком ћирилицом. Дакле, ја друштвеном одговорношћу сматрам и употребу ћирилице на декларацијама увозника/произвођача/продаваца природне козметике у Србији (то иначе регулишу и прописи о чему сам писала ОВДЕ).

А зашто ја то тако мислим? Па зато што то сматрам поштовањем основних људских права. Међу људским правима је и поштовање националног и културног идентитета које спада у забрану дискриминације. Ако је према нашем Уставу призната (на данашњи дан) једино ћирилица, нису сви дужни да знају латиницу, па следствено томе, ти увозници/произвођачи/продавци директно крше основна људска права, односно поштовање српског националног и културног идентитета у који спада ћирилица. Да ли произвођачи/увозници заступају кршење људских права? Очигледно да! Да ли је то друштвено одговорно? Очигледно не!

Спремам се да средином јуна упутим дописе водећим увозницима природне козметике у Србији са питањем да ли су друштвено одговорни или не, имајући у виду претходно побројано.

Ако ми не буду одговорили, следеће дописе ћу да шаљем произвођачима у иностранству и то на њиховом језику (преведено код судског тумача, како не би било забуне), овима на западу латиницом а Русима ћирилицом. Сматрам бесмисленим да Французу/Немцу/… пишем на руском или шпанском (језик који говори највећи број људи на свету) – у преводу, поштујем њихова права да не разумеју други језик сем свог матерњег као ни да читају друго писмо сем оног прописаног њиховим Уставом! Дакле, нити ћу писати Французима ћирилицом на француском, нити ћу писати Русима латиницом на руском (верујем да би били шокирани: Бонжур, ж в… – Bonjour, je veux…).

 

Састав на декларацији

Неприродно је очекивати да сви разумеју латински. Чим на производу постоји нешто што је неприродно (очекивање да сви разумеју латински), то се не може називати “природном“ козметиком! Ако је природна козметика онда би произвођач/увозник требало да уважава природно на свим нивоима!!! А тај концепт природног обавезно мора да садржи и поштовање људске природе и њихових права проистеклих из људске природе (неће људи да иду у гимназију, то је њихово право; али зато хоће у својој земљи којој плаћају порез да знају шта купују – и то је њихово право).

Укратко: и неуке жене имају право да се негују (то је природа жене!) и да у својој земљи прочитају садржај на сопственом језику и Уставом прописаном писму, па у складу са овим закључујем да бројни произвођачи/увозници раде против женске природе (шта то беше концепт природног?)!

 

Транскрипција

Транскрипција је врло јасно уређена област. Нејасно је зашто увозници природне козметике не транскрибују називе иностраних произвођача/увозних производа на српски језик. Сматрам то друштвено неодговорним пословањем које никако није у духу са природом људског бића (потребом да разуме).

Мада, за транскрипцију је потребно или образовање (неукост у овом случају не спада у људска права) или новац за преводиоца (а они би што више да зараде, па врло лако занемаре друштвено одговорно пословање).

Објава у српским дневним новинама Политика. Преминуо је светски познат песник, на руском: Евгений Евтушенко – нисмо ми дужни да знамо било који страни језик, па су лектори Политике његово име транскрибовали према правописним правилима у Јевгениј Јевтушенко.

 

А ево како швајцарске новине транскрибују назив оснивача/чувеног руског балетског ансамбла на француски језик: Igor Moïsseïev, на руском је: Игорь Моисеев; на енглеском: Igor Moiseyev, на српском: Игор Мојсејев.

Да закључим:

Концепт природне козметике је филозофија а не пуки природни састав.

Да ли се производ може сматрати природним ако није испоштована природа у целости?

Свака друштвено одговорна компанија би требало да прекине сарадњу са локалним увозником уколико увозник не поштује локалне прописе а нарочито Устав!

Да ли може да се сматра природним нешто што је неприродно пошто није у сагласју са природним људским осећањем љубави према својој деци, породици, свом језику, свом писму…?

 

Питања за вас:

  • да ли мислите да се производ из Србије продаје у Француској… са декларацијом на ћирилици?
  • да ли сте размишљали о свеобухватном концепту природне козметике?

 

Овај текст је повезан са текстом Друштвено одговорне компаније.

Фотографија: CC0 Public Domain; Free for commercial use; No attribution required.

No tags 6 Comments 0
6 Responses
  • Ana T
    април 23, 2017

    Uh, vrlo oštro! Mislim da u potpunosti razumem tvoje polazište i mislim da sam već nekoliko puta napomenula koliko cenim tvoj stav i karakter i da načinom na koji ceniš sebe projektuješ da te cene i drugi. Međutim, sve bi bilo savršeno da je teorija – praksa. Ali nije :/
    Ovde i danas sve može da bude, ali ne mora da znači. „Naše“ je sve više u teoriji, dok u praksi često ni ne znamo „ko smo to mi“. Tvoje generacije su još i živele u normalnoj državi koja se i u svetu poštovala. Moja generacija, a da ne govorim o mlađima od mene, je za kratko vreme, u vreme kada se to učilo, promenila nazive škola, ulica, himne a, neki i celokupno okruženje, postavši izbeglice. Preko noći. Od Slovena smo postali Srbi (u himni), odjednom su svi počeli da slave Slave na veliko i široko, a engleski je počeo da se uči po vrtićima! U školama se ipak uči i latinica (moja generacija u drugom razredu, danas ne znam kako je!), i ja sam hiljadu knjiga, od kojih i lektire, pročitala na latinici. Sa tim, iskreno, nemam problema jer sam tako navikla i jer smo u školi (srednjoj, doduše, kad bolje razmislim!) pisali latinicom, sve osim pismenog zadatka iz srpskog. Nije nam bilo zabranjeno, čak su i profesori na tablama pisali oba pisma.
    Ja nemam ništa protiv latinice, na internetu je čak isključivo i koristim, i sam kompjuter mi je na latinici, kao i mobilni telefon. Ok, u Ustavu stoji da je ćirilica službeno pismo ali moj stav o poštovanju Ustava sam već iznela i kada predsednici države prestanu ga gostuju po televizijama sa imenima Pink i Happy , možda će neko ovu državu i njen ustav shvatiti ozbiljno.
    Na stranu politika, koja je po meni jedina kriva što danas ne postoji nacionalna svest, mislim da u Ustavu stoji da je ćirilica obavezna u raznim pisanijima državnih organa i ustanova, za ostalo mislim da latinica nije zabranjena ili pogrešna. Pogledaću baš na internetu, ali znam da sam slušala na televiziji o tome odavno.

    O sastavima na deklaraciji sam isto već iznosila svoje mišljenje, ali tebi se divim na želji i volji da istraješ u onome iza čega stojiš i u šta veruješ. Malo je ljudi (da ne kažem – žena 😉 ) za koje se to isto može reći.

    I samo reč o transkripciji, jer sam već odužila! Ja volim „izvorno“ ime i deluje mi bezveze kada u novinama ili negde vidim Šeron, Majkl, Ejr, Gebl… meni je to smešno, iskreno. Razumem da je Vuk rekao da pišemo kako govorimo, ali nešto stvarno izgleda rogobatno kada se napiše kako se izgovara, kao i tvoje „ž v“ 😀 😀 😀 ili „ž tem“ 😀 Da se muzička grupa zove Je t’aime i da ovde gostuje sa natpisom Ž tem, niko ne bi znao o čemu i kome se radi. Mislim da je to baš diskutabilna tema, sa pravilima ali i odstupanjima od istih…

    • Бобица
      април 23, 2017

      Хвала теби на одговору. Ја искључиво говорим о правним лицима, приватно нека пише и воли како ко хоће. Слажем се да се теорија и пракса разликују, али провери мало да ли се нпр. “Бакина тајна“ у Британији продаје са српком налепницом или са налепницом на енглеском! А провери и налепнице немачких производа по Француској. А можда су они глупи?
      Не ради се овде о ћирилици/латиници већ о прописима, стандардима и процедурама. А и да је национализам у питању, од када је то лоше да човек воли себе и своје?
      Декларације – то би могла да буде посебна тема пошто произвођачи имају законско право да крију своје рецептуре (што је и логично) па се поставља питање да ли је баш све исписано на декларацијама?! Боље речено, шта ли је то што не пише?
      Транскрипција – цео свет транскрибује и то је веома значајна ствар зато што људској души смета кад нешто не разуме…! Нетранскрибовање би могло да се сматра агресивним.
      Мало да се нашалим – а волиш ли изворно и на арапском, грузијском, кинеском…?
      Службено – за мене је службено све што ради било које правно лице. По својој служби су ставили нешто у јавни промет (а шта раде приватно, е то ме не интересује).
      Осећања – осећам се угрожено од стране оних који су cruelty (окрутно) бомбардовали и еколошки упропастили Србију како би омогућили њиховим националним фирмама да продају своје еколошке cruelty free производе. Врхунац лицемерја!!!
      Ја немам штокхолмски синдром!

      • Ana T
        април 23, 2017

        Nacionalizam po meni nikako nije loša stvar jer voleti svoju naciju nije loše i ne uslovljava mržnju prema drugoj ili nešto slično. Po meni to je poštovanje, pre svega, predaka koji su se borili za našu slobodu danas. Politika je razbila (zdrav) nacionalizam , ali da ne teram opet to…

        Što se deklaracije tiče, mislim da proizvođači imaju pravo da kriju svoje recepture samo u smislu količine nečega. Mislim da nemaju pravo da kriju nijedan sastojak. Mi nećemo otkriti njihovu recepturu ako nemamo tačne mere ovoga i onoga.

        Izvorno na arapskom i kineskom 😀 😀 iako možda lepo izgleda 😀 nema šanse da bih znala o čemu se tu radi i sa koje strane se čita.

        Za okrutno bombardovanje imam ista osećanja 🙁

        • Бобица
          април 23, 2017

          Браво Ана, па само онај ко воли своје може да воли и туђе. Али, за то је потребна зрелост.
          Знаш, има људи који воле да су робови. То су они пасивно-агресивни који имају разне психолошке добити од свог ропског статуса.

          • Ana T
            април 23, 2017

            Bolje grob nego rob! 😀

            Slažem se, potrebna je zrelost . I sama znam da nisam mnogo razmišljala na tu temu do pre samo par godina unazad. I svesna sam da sigurno negde grešim, ili da nešto ne razumem, kao što verovatno negde ne grešim ili mogu više da razumem sada, nego pre 5 godina npr.
            I zato mi je drago da neko uopšte izražava mišljenje. Gle čuda, još je to zrela i pametna žena! 🙂

  • Бобица
    април 23, 2017

    Анчи, ни гроб ни роб! Само асертивно 🙂

Шта Би мислите?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *