Проблеми коже на радном месту


Цео блог је посвећен кожи, па ево да се дотакнем и проблема коже на радном месту.

Професионалне кожне болести су значајне зато што од свих професионалних обољења на њих отпада између 35 и 50 %. Има их много, али је најучесталији контактни дерматитис, од којег оболева између 80 и 90 % особа.

Узрок појаве кожних промена је контакт коже сa физичким, биолошким или хемијским штетностима које налазимо на радном месту.

Здравствени радници, фризери, пекари, грађевинари, текстилци, угоститељи… свима њима је кожа на радном месту непрестано изложена штетном деловању, самим тим и могућем развоју професионалног обољења.

Код појаве контактног дерматитиса разликујемо:

– иритативну упалу коже (иритативни неалергијски дерматитис) – Овај облик дерматитиса чини 80 % свих контактних дерматитиса.
– алергијску упалу коже (контактни алергијски дерматитис)

 

Најчешће захваћене струке и узрочници

Здравство – иритативни дерматитис је чест међу здравственим радницима, а ако је реч о контактном алергијском дерматитису, најчешћи алергени су локални анестетици, 2-меркаптобензотиазол, никл, неомицин, сулфат, микстура парабена, маска, рукавице (углавном с латексом), калијум бихромат, ланолин и формалдехид.

Фризери – дерматитис на рукама фризера је често комбинација иритације и алергијске реакције. Најчешћи алергени су пероксиди, боје за косу, парафенилендеамин, амонијум тиогликолат, глицерил моногликолат, конзерванси, шампони и друга средства за прање косе.

Пекари и запослени у пекарској индустрији – најчешћи алергени су алфа-токоферол (липидни антиоксиданси), амонијум персулфат, бензоил пероксид, адитиви у брашну (цимет, лимунов сок, лимуново уље, метил салицилат, орах, пеперминт, ванила).

Грађевинска индустрија – најчешћи алергени су калијев бихромат, 2-меркаптобензотиазол и друге гуме, адитиви пластике, никл, адитиви асфалта, цемент и лим. Чешће се јавља алергија на мокар цемент у односу на суви.

Угоститељство – иритативни дерматитис је врло је чест и захвата руке због честог прања алкалним сапуном и детерџентима. Кожа руку постаје сува, груба, стварају се пукотине и присутан је свраб са учесталом појавом бактеријске инфекције.

Текстилна индустрија – најчешћи алергени су нитро боје, крезол, диметилуреа, етилен гликол, етилен уреа, формалдехид, хидразид, парафенилендиамин и калијев бихромат.

Индустрија пластике – најчешћи алергени су епоксиди, акрилати, фенол резини.

Индустрија боја – уз већ раније познате алергене (акрилати, пигменти, антиоксиданси и лепила), нове водене боје садрже конзервансе (мертиолат, фенил живин нитрат, хлорацетиламид).

По правилу, промене се погоршавају из дана у дан, а након престанка изложености, код одређеног броја оболелих промене нестају. Нажалост, око 10 % оболелих ипак развије слику професионалног дерматитиса, без обзира на потпуни прекид изложености узроцима обољења.

Атопијски дерматитис спада у јаке факторе ризика за развој контактног дерматитиса на радном месту.

Примењивањем мера за безбедан и здрав рад (елиминација/минимализација контакта са хемијском штетношћу, квалитетне заштитне креме, ношење рукавица…) се, у већини случајева, може спречити настанак професионалних дерматоза, нарочито ако узмемо у обзир да 90 % ових обољења захвата шаке.

Више о кожним обољењима у вези са радом прочитајте овде.

 

Фотографија: CC0 Public Domain; Free for commercial use; No attribution required.


  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
No tags 0 Comments 0

Нема кометара још.

Шта Би мислите?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *